Ponoć je.
Ponoći mukla, reci:
zašto prekrivaš,
pogledu skrivaš,
prikrivaš
nedela zverska,
dela podmukla?
Na pola napukla
zvone zvona
muzikom anđela, umilno!
Zvone zvona
sa spaljene
crkvice,
nagorele
i opstale.
Ne daju se uporno!
Zvona izlivana
vaskršnjim postom,
pobožno kićena
tučanim mostom,
preko kojeg
ni grešna misao,
u svom začetku,
ne može preći.
Zgasne!
Zvona je nežno otklone,
toliko da odmah nestane,
splasne!
Zvona zvone,
lelujaju se
na vetru.
Odolevaju mu!
Crkvica, nagorela
krasi pustaru
i ne da se
nikome i ničemu!
Autor: Marina Tot
